Ликови

Ана је пример жене за коју можемо рећи да живи у свима нама. Она је жена Алексеја Карењина, човека кога цело друство види као моралног и часног, а за кога ће Ана рећи да ју је осам година гусио и да у њој никад није видео жену којој је потребна љубав. Преокрет се десава када Ана у Москви упозна Вронског, који јој буде привлачан на први поглед а који јој касније изјављује љубав. Пре осећања која су у њој настала према Вронском, Ана је једину срећу проналазила у бризи према сину Серјожи кога је неизмерно волела. Када схвати колико су њена осећања према Вронском јака, Ана је растргнута измедју више одлука: остати крај човека који је гуши и који према њој не исказује љубав, оставити Вроњског а пропустити сјајну прилику за дуго жељену љубав, начинити прељубу или не, упропастити свој углед, угрозити будућност свог сина.. Сам чин прељубе Ани наноси много бола како физичког тако и психичког, али полако почиње да губи контролу над својим осећањима и све више се везује за Вронског. Некада мирна и стабилна, Ана сада постаје хистерична и сумњичава особа сто примећује друштво у коме се Ана креће, а самим тим и њен муж. Карењин јој говори какве страшне последице све то може имати на њиховог сина. Вронски тражи од Ане да мужу све призна и ослобди се свог мучног положаја. Њен положај је би био ни изблиза мучан кад би морала да брине само о себи, али она има и сина која постаје све више свестан промене своје мајке. Када Ана саопшти Вронском да је трудна и када он од ње тражи да све призна мужу и да побегне са њим она му говори да не може без сина, да не може да га остави. Ипак, признаје мужу све и одлази у иностранство са Вронским. По повратку из иностранства почиње борба измедју две жене које живе у њој. Не може да се бори са притиском, разједа је стварност њеног зивота: не може да добије развод, одвојена је од сина, презрена од средине.. Све је висе муци љубомора и стално трази разлог за сукоб. Врхунац њене патње и бола је када водјена љубомором налази да је једино решење смрт. Са идејом на смрт она одлази на железничку станицу, са намером да оде код Вронсконг, али тада се сети човека кога је воз прегазио на дан кад је Ана први пут видела Вронског и одлучује да оконча свој зивот и баца се под воз.

Лик који у роман долази само како би запетљао целу ситуацију. Он је: леп, снажно грађен, смео, великодушан, весео, пун самопоуздања, шармантан и забаван. У животу је имао много жена и никада није патио од неузвраћене љубави, све их је искористио. Није марио за њихова осећања, што је био случај и са младом и неискусном Кити. Дао јој је лажну наду, свиђала му се, али не толико озбиљно да је са њом желео породицу. Разочарана у људе због таквог поступка добија тешко излечиву болест. Али Вронски иде даље, наставља свој смисао живота. Волео је провод, уживање и забаве. О женидби и породици никада није размишљао, све док није срео Ану. Лудо заљубљен, први пут, је осећао вишак емоција па је појурио за Аном у Петроград. Тамо су наставили са виђањима и бољим упознавањем. Није одустајао све док му Ана није узвратила љубављу, поново је остварио свој циљ. Имао је оно што је пожелео, решио је да се опроба у улози породичног човека. Како су дани одмицали љубав му је прелазила у досаду, желео је своју слободу натраг. Због тога долази до све чесћих сукоба и несугласица између њих. Док његове емоције полако губе на снази, Ана постаје љубоморна што доводи до још већих проблема. Поставља му услов који мора да испуни да би њихова веза опстала. Он услов не поштује и то доводи Ану до кајања и одлуке бацања под воз. Када је видео да је мртва, осећао се кривим за њену смрт. Први пут се због нечега покајао у животу. Обузет том емоцијом одлучује да оде са добровољцима у Србију да се бори против Турака. У борби гине. 

У роману представља једног од значајнијих ликова. Када се говорило о њему, говорило се о човеку: пуном поноса, части, одговорности… Радио је у министарству и био је окупиран послом, па није толико пажње усмеравао ка сину и жени. Због чега касније и долази до прељубе. Све што је радио у животу носило је са собом неку врсту: смирености, мирноће, озбиљности и одмерености. Везан за посао којим се бави, не схвата да полако губи своју највећу срећу и да гнездо које је стварао почиње да се обрушава. Био је ‘човек машина’ без најмање дозе емоционалности, увек исти. Када је сазнао да га жена вара био је поражен, али то није јасно показивао. Остао је доследан себи и својим помало застарелим схватањима. Свет му се срушио када му је Ана затражила развод, али то није олако прихватио. Није желео да остане без лепше половине, па је покушао и да је уразуми говорећи да то није добро за дете. Дете ће патити, имаће недостатак без потребе. Он је имао мирну савест што се тиче тога, није се осећао кривим због свега сто се издешавало и све опаске је прилепљивао Ани. Међутим када га је позвала након порођаја да дође до ње, одмах је отишао и све јој опростио. Уплашио се да ће она умрети и желео је да му Бог пружи још једну шансу, да осети тренутак и срећу праштања. Волео ју је. Када је Ана трагично одузела себи живот, прихватио је децу и остао да живи са њима. Ипак је имао и велику дозу човечности у себи, што до тада није показивао плашећи се реакција других људи.   

Констанстин Костја Дмитревич Љевин(32 год)упознајемо приликом његове посете Степану Акадијевичу. Љевин је сеоски племић који се бави газдинством и тежи да унапреди рад над домаћинством. Био је члан земства. Прави разлог његове посете пријатељу Степану је да испроси његову свастику Кити Шцербацки. Љевин је некада уписао универзитет са њеним братом. Од самог почетка, Љевин је био заљубљен у тајанственост породице Шчербацки. Када је дошао у Москву, одсео је код свог брата по мојци Сергија Ивановича Кознишова. Сергије му саопштава да је Николај, његов брат, у Москви. Лик Љевина не осваја на први поглед, али његова благост и миран карактер оплемењују све који долазе с њим у контакт. Овај лик се остварује у роману у три плана, а то су: интимни, друштвени и филозофски. Он ће посетити дом Шцербацких и у неповољном тренутку запросиће евојку Кити, у коју је заљубљен. Она га одбиј јер је заљубљена у Вронског. Веома разочаран, Љевин се враћа на село.;Тамо се окреће фармерском послу. Китино срце ће бити сломљено јер се момку у кога је заљубљена свиђа Ана. Тмуран и сетан, покушава д заборави Кити. У пролеће одлази да коси са сељацима, ту можемо уочити да не прави разлику између власника имања и радника. То представља још једну добру страну овог лика. Након Китиног боравка у иностранству, Љевин се поново суочава са тим. На балу она пристаје да се уда за њега. Венчали су се. Овај лик се, кроз роман, суочава с проблемом смрти, јер му је брат умро.Кроз лик Љевина Лав Николајевич, између редова жели да каже да је срећа ван нашег домашаја, те је тешко остварљива упркос нашим залагањима. Лав је у Љевину у много чему представио самога себе, на пример венчање Љевина и Кити представљао је опис Толстојевог в
енчања са Софијом.

Кити је Долина сестра и касније Љевинова жена. Иако ју је Љевин од увек волео, она је волела Вронског и желела је да се уда за њега. Али Вронски није желео брак и Кити се због тога разболела. Она одлази у Немачку и тамо се опоравља. Заборавља Вронског и удаје се за Љевина. Иако је Левин повремено био љубоморан и несигуран, њихов брак је био срећан. Кити се показала као изузетно саосећајна и пуна снаге бринући се о Левинововом тешко болесном брату Николаја. Касније је родила. Као мајка је приказана потпуно супротно од Ане. Кити своју највећу срећу проналази у улози мајке И жене, што је Толстој највише ценио.  Кити је суђено да буде верна жена за разлику од Ане којој је то премало и којој је суђено да постигне више у животу. Потпуно сигурна у себе, она уноси склад у свој дом и мир Левиновој души. Има велико поштовање према људском кругу рођења, живота и смрти и не боји га се. Иако није увек добро схваћена, Кити је врло паметна и јако реална. Има велику веру у Бога.  Кити и њена судбина исти су као и Љевинова, пролазе кроз исте фазе. Сама њихова судбина је идентична и само још један доказ дас у суђени једно другом. На крају романа, њихова породица је најсрећнија.