O делу

             

Ана Карењина, чувени роман руског писца Лава Николајевича Толстоја, припада епохи реализма и овај роман је писан 5 година.Роман је прво излазио у деловима, а касније је састављен у књигу. Радња се дешава у два града, Москви и Петровграду. Књига говори о три пара: Ана и Вронски, Стјепан и Доли и Љевин и Кити. Књига говори о мржњи, љубави, патњи, себичности, смрти, болу, љубомори и најважније од свега о значају породице. Овај светски класик нас много може научити о људским односима. Такође радња романа је и актуелна и данас.

Реализам у делу

Ово дело је творевина петогодишњег слагања појединачних прича у листу Руски гласник и крајњег објављивања у данашњем облику. Самим тим он садржи доста различитих одлика реализма и одлике чак четири врсте романа – друштвеног, породичног, психолошког и филозофског.

Главна и основна одлика реализма јесте само дело које је написано у облику романа – једне од најзаступљенијих књижевних врста тог периода.

Ни у једном тренутку не видимо писца као посебног лика, али свуда осећамо његово присуство. Он уствари свој став говори кроз главне ликове, а приповедање врши у он форми тј у форми свезнајућег приповедача што је веома често у реализму. Своје приповедање води хронолошким редоследом, притом остаје објективан и без великих емоција. Сваки опис је детаљан, а епизоде и појаве се често смењују.

Језик који се користи у делу јесте језик тог времена и то је један од начина писца да нас што више приблии том периоду. Међу ликовима се јавља и доста дијалога, а јављају се и монолози који служе само како приказ психолошког стања.

Ликови дела су инспирисани ликовима из стварног живота, а овде међу главним ликовима можемо пронаћи бар по једног предстваника сваког друштвеног слоја.

Сви су реалистично приказанаи кроз описе, а писац нас приближава и друштвеној, а и психолошкој слици тог времена. Ми кроз дело пратимо њихове животе и све што се дешава у њима. Пратимо ток збивања, њиховог понашања и међусобних односа. Са једне стране имамо грађанску класу која ради, иде на балове и посећује се међусобно у Москви и Петрограду, а са друге сеоску која мукотрпно ради и бори се за своја права. Као прелаз између ове две класе се налази Љевин који се сналази у обе околине. Поред међусобних збивања пратимо и она унутрашња тј размишање и унутрашње сукобе. На овај начин се прати и судбина појединца који је у овом случају Ана и чија је судбина трагична. 

Композиција:

1.Увод

Ана Карењина оставља на неколико дана свог мужа  Алексија Карењина и сина Серјожу у Петровграду и иде у Москву код брата да измири односе Доли и Стјепана. На станици је упознала  Алексија Вронског. Успела је да мало измири однос  Стјепана, њеног брата и Доли, његове жене. У кући је настао хаос  због  Стјепанове преваре. Упознала је Кити, Долину сестру, која је њом одушевљења.

                2.Заплет

Љевин, Стјепанов пријатељ из детињства, је заљубљен у Кити. Запросио ју је, а она га је одбила јер јој се свиђа Вронски. На балу Ана и Вронски су се зближили и обоје су осећали нешто посебно. Кити је то приметила и била је сломљена. Љевину је био повређен понос и отишао је у село да тражи мир и утеху. Кити је због тог догађаја завршила у болници.

                3.Кулминација

Ана и Вронски су имали аферу. У почетку им је било лепо и сјајно. Нико није знао за то, али сви су сумњали. Карењина су упозоравали, али он их није слушао. Ана је једино волела две особе на свету, а то су Вронски и Серјожа. Карењин је сазнао за аферу и рекао Ани да то прекине и да му се врати. Ана је остала трудна са Вронским, родила му је ћерку и побегла са њим и оставила Карењина и Серјожу.

                4.Перипетија

Како је време пролазило однос Ане и Вронског се погоршавао. Свађали су се доста, Ана је била превише љубоморна и страст им се брзо гасила. Вронски је све више излазио са друштвом. Ана је како би преболела његово одсуство све више је постојала зависник морфијума. Како су се Вронски и Ана удаљавали, Љевин и Кити су се поново збижавали.

                5.Расплет

Љевин и Кити су се венчали и отишли код њега на село. Доли и деца су дошли код њих. Кити је затруднела и родила сина. Ана не желећи да живи такав живот, одустаје од њега и баца се под воз. Вронски због Анине смрти очајно одлази у рат, у Србију. Карењин се брине за децу. Љевин решава своје унутрашње тегобе и срећно живи са својом женом и сином.

Друштво

Толстој у свом делу јасно истиче особине друштва тог времена. Иако је и сам припадао племству, веома је критиковао тај слој и његово опхођење према животу.

Племство је поделио у две групе:

Део племића је био за: верност и оданост у брачној заједници, узајамно поштовање, невиност жене и њену стидљивост. Част која је обасипала овај део друштва била је у стању да пређе преко свега. Најбитније је било да људи немају повода за оговарање и све остало је ишло само од себе. Име је било то што се чувало и за њега се залагало да остане чисто и неукаљано.

Било је људи који су водили рачуна о свом изгледу, али за породицу нису марили. Исти се ниси стидели никакве страсти, свему су се препуштали и сваки пут то изнова радили, не осећајући грижу савест. Живели су од данас до сутра, забаве су за њих представљале најзначајније животне догађаје.

Нижи слој друштва чинили су сељаци. Они су били једини поштени људи, нису се интересовали за провод. Више им је одговарао лов и очување својих ораница. Били су срећни и задовољни са свим што су имали. То им је било сасвим довољно за вођење мирног живота, без већих трзавица.